Ispričaću vam priču o jednom opasnom tipu i Kazanovi, u čijem prisustvu niko nije ostao ravnodušan. Pripisivana su mu mnoga svojstva i razni epiteti poput kralja lekovitog bilja, antibiotika siromašnih, od italijanskog parfema do ruskog penicilina. Najviša filozofska elita starog sveta poput Hipokrata, Aristotela i Plinija je o njemu pripovedala, pripisujući mu mnogobrojna lekovita i terapeutska svojstva. U Kini je u upotrebi poslednjih 3000 godina, a u starom Egiptu je bio proglašen za višestrukog šampiona u borbi protiv mnogih bolesti. Ovom kosmopoliti poreklom iz centralne Azije pisane su pesme i posvećivane knjige. Kao stari šarmer, on svojom aromom zavodi lako, a ujutru se iskrada iz postelje i ostavlja iza sebe neprijatni zadah. Ako ste pomislili da je reč o belom luku, potpuno ste u pravu. Stara verovanja tvrde da čak ni vampiri nisu imuni na njegov miris, a i obični smrtnici rado propuštaju poljupce od belog luka.
Od njegove izuzetne reske arome dlačice u nosu poskakuju a virusi i bakterije kapituliraju. Beli luk pokreće u nama lekovitu vatru, jer je pun sumporovih jedinjenja (organosulfur), koja u reakciji sa želudačnim kiselinama prave smrtonosni koktel za mikroorganizme, a blagotvoran za nas. Otud potiče i njegov karakterističan miris. Beli luk je jedna od najstarijih biljaka koriščenih zbog svog izuzetnog lekovitog svojstva u prirodnoj medicini. Pripada porodici ljiljana (alium), zajedno sa svim ostalim aromatičnim lukovicama.
Seckanjem i gnječenjem belog luka stimulišu se enzimski procesi koji konvertuju fitonutrijent alin u alicin, aktivnu enzmsku komponentu sa mnogobrojnim lekovitim svojstvima. Fitonutrijenti su svi oni lekoviti nutrijenti koji ne spadaju ni u vitamine niti u minerale, a verovatno su najvažniji, i zasigurno su najraznovrsniji u biljaka. Fitonutrijenti su bili famozno otkriće u poslednje dve-tri decenije, do kojih je nauka stigla u svojim mnogobrojnim nastojanjima da otkrije šta se to zaista dešava u dubini duše jednog belog luka i ostalog bilja. Istini za volju, mi i ne moramo sve to da znamo da bismo uživali u blagodetima ovog moćnog leka iz prirode. Dovoljno je da ga secnemo, zgnječimo i u slast pojedemo unutar neke salate, pirea ili variva. Maločas sam spomenula jedan od njegovih nadimaka, italijanski parfem, ali pre svega, on je osnova u skoro svakom jelu poreklom iz Italije.
Pre svih ovih naučnih saznanja, beli luk je u starom svetu korišćen u lečenju arteroskleroze, kašlja, protiv peruti, dijareje, difterije, zubobolje, histerije, povišenog pritiska… Lista njegovih lekovitih svojstava je podugačka i posve raznovrsna. Tako je beli luk imao skoro pa magična svojstva jer se u svako jelo dobro mešao, a mnogoj boljki je konce mrsio. Beli luk je danas najpoznatiji saveznik u borbi protiv kardiovaskularnih oboljenja, koristi se za snižavanje krvnog pritiska a povišavanje “dobrog”, HDL holesterola u krvi. Takođe je odličan u borbi protiv bakterijskih i gljivičnih infekcija, a sve više se govori i o brojnim anti-kancerogenim svojstvima belog luka. Ovo svojstvo je dvojako, što je pokazano na primeru kancera debelog creva: alicin deluje zaštitno na ćelije debelog creva u kontaktu sa kancerogenim toksinima, dok istovremeno zaustavlja rast kancerogenih ćelija u razvoju.
Pa ipak, i pored svih potentnih i blagotvornih svojstava belog luka, često ga baš zbog karakterističnog mirisa izbegamo, i ne konzumiramo svakodnevno. Zapravo, usled eksplozije farmacije i naučnih dostignuća moderne medicine, prvenstveno preventivna upotreba belog luka je bespravno ćušnuta u zapećak. Očarani tehnološkim razvojem i naizgled neograničenim mogućnostima moderne nauke, lako zaboravljamo da je beli luk preteča farmaceutskih antibiotika, i da nema nikakva kontraindikativna svojstva, osim mirisa. Naime, u našem organizmu živi ogroman broj bakterija. Šta više, imamo ih daleko više nego sopstvenih ćelija! Ove bakterije su naši rezidenti i zovemo ih mikrobiom. Taj ceo svet u malom ima važnu ulogu u nezi našeg zdravlja. Kada se mikrobiom nalazi u dinamičkoj ravnoteži, i mi funkcionišemo efikasno. Kada se razbolimo od gripa ili nekog drugog bakterijskog oboljenja, lekari prepisuju terapiju jakim antibioticima od kojih strada širok dijapazon bakterija u našem organizmu, pa tako desetkuje i “dobre” i “loše” bakterije. Zbog toga se često simultano prepisuju i prebiotici i probiotici čija je uloga da oplemene i nadomeste dobre bakterije zbrisane antibioticima. Usled teže bakterijske infekcije, antibiotici su poželjni i često nezaobilazni, ali se ne smeju uzimati dugo, baš zbog gorepomenutog neželjenog dejstva na naše mikroskopske stanovnike i simbionte. Sa druge strane, beli luk ne pravi nikakvu pometnju, te neguje tu finu ravnotežu i zdravlje mikrobioma. Ključ je u tome da se beli luk pre svega konzumira svakodnevno kako bi odigrao preventivnu funkciju u borbi protiv bolesti (i nepoželjnih udvarača), te ojačao naš imuni sistem. Jedna stara poslovica kaže da se otrov čuva u malim bočicama, a ja tome dodajem da se lek krije u malim lukovicama.
Prvo praktično svojstvo belog luka za koje sam saznala iz prve ruke je njegova sposobnost da snižava pritisak. Mama mi je mudro podmetnula tu informaciju kada sam bila tinejdžerka, ne zato što je bila zabrinuta za moje zdravlje, već da mi ponudila zgodno rešenje protiv pubertetske nesanice. “Pojedi malo belog luka uz večeru i lakše ćeš zaspati”, rekla mi je znajući da već prirodno imam nizak pritisak i da će mi, ako pojedem beli luk, pritisak blago opasti i za čas me otpremiti u zemlju snova. I zaista, tako je i bilo. Čak i u toku dana, ako ga jedem u malim količinama, ne može da mi smrsi konce i obori koncentraciju. Jedino što lično izbegavam jeste da ga jedem natašte tj. na prazan stomak, jer može da izazove blage grčeve usled varenja, pa tako i omete miran san. Praktičan savet za one koji ne jedu dovoljno belog luka ili ga izbegavaju zbog njegovog miomirisa je sledeći: iseckajte ga a zatim potopite u maslinovo ulje koje ćete posle da koristite kao i obično, za kuvanje ili kao preliv za salatu. Meni je beli luk i dalje ubedljivo najdraži u tzatziki salati, salati od pečenih paprika i naravno, kao osnova za pasta sos i homemade kari. A da li ste probali da napravite turšiju od belog luka? E to je već novi nivo i prava antibiotska simfonija 🙂